Die Bologna-Erklärung, die Grundlage für die Schaffung des europäischen Studiensystems, wurde 1999 unterzeichnet, Kroatien trat der Initiative 2001 bei und wir haben 2005/2006 die ersten Studierenden eingeschrieben. Heute, 25 Jahre nach dem Beitritt, spricht eine ihrer Hauptakteure, Blaženka Divjak, Ministerin für Wissenschaft und Bildung der Republik Kroatien von 2017 bis 2020, über die Bologna-Reform.
Von McGatsby
6 Kommentare
Kao netko tko je upisao faks tamo 2007 i imao doticaj i sa Bolognom i sa ranijim studijem (preko starijih kolega) – Bologna je epski fail bibilijskih razmjera.
Problem je što se previše orjentira na formu (dolasci, zadaće, konstantno trčanje za nečime), a premalo da dobiješ znanje / suštinu zbog čega si na fsksu.
Također, kad smo malo pohvatali pravila igre, onda smo skužili da je uglavnom nemjerljivo lakše proći kolegij sa skupi dovoljno za potpis plus klasični ispit nego cjelo vrijeme trčati za ocjenon cjeli semestar.
Danas, cca 15 godina od faksa, najviše što pamtim i usadilo mi se u glavu nisu kolegiji koji su se Bolognski odradili nego oni koji (kak smo mi to nazivali) akademski – imaš ispit, sjedneš, naučiš, ako te zanima više, to sa prof / asistentom odeš u dubinu, napraviš i neki mini rad ili nešto i takvo znanje se puno više polovilo.
Učenje po principu srednja škola je, što jest na kraju Bologna – naštrebaš, položiš, zaboraviš.
Problem je taj overload informacija gdje u tjednu kolokvijanti po 5, 6 predmeta moraš štrebati i onds svaki uhvatiš toliko da dohvatiš prolaz ili kaj već oćeš ali nisi fokusiran na te informacije.
Klasičan ispit – naštrebaš, položiš, zaboraviš većinu, ali zbog toga što po roku si uzmeš jedan do dvs kolegija, to je puno kvslitetnije štrebanje od Bologne. Ili je tak meni bilo.
Bologna je jedan ogroman context switching što svi znamo da je ubojica produktivnosti i fokusa. Well, skoro svi…
Bologna je zesca glupost, jos veca glupost je konstantno povecavanje upusnih kvota na fakultete
Ja sam prva generacija bolonjskog sustava i odmah ću reći da je to bio apsolutni promašaj, nitko pojma nije imao o ičemu, program se doslovno pisao ljeto pred početak akademske godine, morali su čak pomaknuti početak akademske godine za diplomski studij da ne ostanu bez studenata jer se vremenski nije stiglo sve položiti. Studij od 4 godine su natrpali u 3, pa nisu znali koji vrag bi sa zadnje dvije, srećom te dvije sam otišao van i mogu reći da sam se preporodio.
Divljak, hdz-ov žetončić
Bolonja je neuspjela jer svi idu 5 godina umjesto 3, jer tržište rada to uglavnom zahtjeva. Poanta Bolonje je da si spreman za rad nakon 3, a 5 ideš ako hoćeš u znanost.
Ideja je bila studij od 4 godine skratiti na 3 za većinu studenata koji idu raditi, a olakšati ulaz u znanost onim malobrojnima koje to zanima kroz petogodišnji studij.
Ja sam isto išao 5 godina jer sa tri puno slabije kotiraš na tržištu rada u mojoj struci kao i u drugim strukama. U te zadnje dvije nisam naučio ništa što je primjenjivo na poslu, samo ono što je primjenjivo u znanosti.
Moja 2 centa o bolonji – studirala sam na EFZG-u u Zagrebu, dodali nam hrpetinu bezveznih predmeta koji nemaju veze s vezom, npr morali smo učiti statistički ljetopis, dok sve predmete koji su bili dvosemestralni su postali jednosemestralni s istom količinom gradiva. Dobili su samo studente koji su nabubali za kolokvij i zaboravili.
Moje mišljenje je da ja znam manje nego netko tko je prije bolonje studirao.
Dok recimo, sestra mi je bila na pmfu, oni nisu prakticirali bolonju u klasičnom smislu – njima su kolokviji bili uvjet za ispit ili predrok. Skoro svaki njen kolegij je bio 2-3 kolokvija, predrok i/ili ispit te usmeni i stvarno se vidi velika razlika u njenom znanju i kako barata s informacijama nakon završenog faksa