Die am besten bezahlten Arbeitnehmer sind auch die glücklichsten, die von staatlichen Unternehmen beschäftigt sind, sind glücklicher als Kollegen in privaten Unternehmen
https://mojposao.hr/savjet/a92430b7-8953-11f0-b653-02e039d9a855/najplaceniji-radnici-su-ujedno-i-najsretniji-zaposleni-u-drzavnim-tvrtkama-sretniji-su-od-kolega-u-privatnim-firmama
Von Traditional_Wind_514
10 Kommentare
Nemoj jebat! Ko bi rekao? Nisam znao!
/s
Naravno, samo niko neće platit jer „der Gospe’t šta bi plaća radnika, a i moga bi zaposlit amidžinu ćerku na šalteru u katastru kad ovi ovdan bona neće da rade za 968€“
Znam jako puno radnika u privatnim firmama koji su prezadovoljni, koji su ispunjeni u poslu i adekvatno placeni. Nije svima ideal raditi za (relativno) male pare dead end drzavni posel celi zivot.
I dalje ne znam koja je poanta izmisljene pozicije zvana ljudski potencijali, glorificirani naziv za tajnicu kojoj je jedini posao organizirati team building.
I trebalo im je istraživanje za ovaj zaključak? Pa to bi im isto rekao pijanac ispred bilo kojeg kvartovskog dućana za cijenu jedne žuje
Ne moze se govoriti samo o placi.
Ubaci tu, naravno za privatni sektor, gomilu neplacenih prekovremenih sati, maltretiranje od strane sefova koji ganjaju profit – jer firmu ne sponzorira drzava, stalno sranje s pregovorima oko uvjeta pod kojima radis, pritisak i ako si stvarno nesretan – da moras raditi s drzavnim firmama, i slusati kako se zale da bi za vrijeme kriticne faze projekta trebali odradit malo duze par dana…
Kad dodem na salter i takav prepotentni krelac pocne sa zajebavanjem kako to da nemam sve kopije pripremljene za njega, dode mi da ga zgrabim za vrat. Cisto onako spontano.
Ali koji jebeni clickbait naslov.
Najplaceniji najsretniji, i onda odma iza državne firme, a u članku najsretniji u PR i marketingu, poprilicno mal dio osoblja u državnoj službi.
„Kad pogledamo vrstu poduzeća, slika je nešto složenija. Zaposleni u državnim firmama u prosjeku su zadovoljniji, 56% njih se smatra sretnima, dok je u privatnim poduzećima u hrvatskom vlasništvu taj udio nešto manji, 48%.
No, postoji “ali”. U državnim tvrtkama istovremeno nalazimo i više nesretnih radnika – čak 20%, dok je u privatnim firmama taj udio nešto manji, 17%.
Ima najviše zadovoljnih i nezadovoljnih u drzavnin firmama, znaci a big nothingburger.
Pa i ja bih bio sretan da drkam kurac i dobivam povisicu za to svakih par mjeseci
Državni “Radnici” A ništa ne rade.
Moraju da budu sretni.
Pa kako?