Der Jahrestag des Massenmordes in der Grundschule „Vladislav Ribnikar“, die Erinnerung an den Tag, an dem alles aufhörte
https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5431408/godisnjica-masovnog-ubistva-u-os-vladislav-ribnikar-secanje-na-dan-kada-je-sve-stalo-.html
Von LickiMedjed
6 Kommentare
I znaju li se posle godinu dana motivi? Psihčki labilan klinac koji je gledao Purge, antisocijalni poremećaj, nešto?
Godinu dana ništa o njemu, samo kako su roditelji pod istragom, optuženi i sl. I gde je sada istraga?
A odakle vama da je sve stalo? Nista nije uradjeno da se smanji sansa da se ovako nesto ponovi. I dalje ide rijaliti na tvu, i dalje je ista korumpirana vlast tu, nista od zahteva proslogodisnjih protesta nije ispunjeno, cak im je tesko i da skola prekine sa radom i deca ce prolaziti pored ucionice gde su im masakrirani drugari. Zrtve su pale u zaborav. Ono kad HRT odradio prvi i bolje dokumentovala dogadjaj od RTSa.
Po meni je najveci poraz roditelji u Malom Orajsu ili Duboni koji glasaju za SNS a decu im ubio sincic nekog policajca ili vojnog lica, sta je vec, koji je kod kuce imao arsenal oruzija, i koji se druzio sa rijaliti zvezdama. I policija citavu noc nije mogla da uhvati takvo maloumno stvorenje. Jos se hvalili da su stotine policijskih snaga na terenu.
Boli činjenica da nakon godinu dana i dalje nikakve promene nema u ovom društvu kada su u pitanju stvari koje su dovele da ove tragedije
„Shvatite da je čoveku nekad jedini razlog da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se ovde radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je moja Sofija, kao što joj ime kaže, mudro naučila o tome. Doviđenja dobri ljudi.“
Slobodan Negić, otac jedne od nastradalih devojčica u pucnjavi 3. maja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u emisiji „Utisak nedelje“
Za nesto ovako podmuklo, treba menjati zakon. Ovaj izmet je to planirao mesec dana unapred. Jasno da je znao da koristi oruzje, al ja sam odastao pocetkom devedesetih.. Samo kod mene u selu u kuci smo imali 3 pistolja, nekoliko karabina i sacmaru. Is svih sam pucao, znao da ih rastavim, ocistim i sastavim pre nego sto sam imao 8 godina.
Malo sam i lovio, dok nisam shvatio da mi je zao da ubijam zivotinje ako ih necu pojesti.
Dozivotni zatvor. Ne znamo pozadinu, al cak i da je patio od vrsnjackog nasilja, nemamo pojma. I tu postoje stepeni.. Koliko verbalno moze da nekog unisti, fizicko je vec sasvim novo nivo. To moze pretvoriti zrtvu u besnu osobu koja zeli da se sveti pa makar da osveta bio svet koji gori.
Pa cak i tad, nekako je lakse shatiti da nekome prekipi, uzme prvi kamen, stolicu, noz i svog glavnog nemesisa napadne sa ledja.. Ovo je bilo hladno i sracunato. Cak je i sam zvao policiju. Bio svestan toga da kad za par meseci napuni 14 godina, vise nece proci „lagano“ kao sa 13.
Mozda je mislio da ce posle nekoliko godina u mentalnoj ustanovi, biti pusten, ali ocigledno da ne zna gde zivi.. Ovo je burazerska drzava, neko ce vec naci nekog da kaze koje mu je novo ime kad izadje.
Ne bi previse krivio roditelje, osim sto je mogao da dodje uopste do oruzja. Treba imati sef.
Zivimo bedno, oboje rade da prehrane sebe, decu, plate racune, I cesto su deca sama ili na ulici. Al za razliku od 90ih kada su mogli moji da me tuku, vaspitacice u vrticu, ucitelji u skoli, stariji iz kraja, ne, ne mislim da se ovo desilo zato sto decu treba tuci, a nisu, ali cinjenica je da deca danas zive polu virtualne zivote. Podjednako je bitno ako ne i bitnije da ti je FB, Insta, i drugi nalozi super zanimljivi, nego da si ti zapravo zanimljiv.
Izrodi se radjaju.. Ima ih mnogo kojima tako padne na pamet da ubiju, cisto da vide koji je osecaj..
Prava sramota je sto hrvati prave vec 3,4 dokumentarca na temu i pokusavaju da shvate kako, zasto, kako spreciti ikada ponovo.. Ovde tisina.
Bedni smo.