Anstelle des Schildes „Willkommen in Vranje“ und letzterem „Vranje – eine Stadt mit Seele“ am Stadteingang installierte die fortschrittliche Regierung am Mittwoch den Parteislogan „Serbien siegt“.

017 dn:

Između slogana i stvarnosti: koga to Srbija zapravo pobeđuje?

Na samom ulazu u Vranje stoji poruka koja na prvi pogled zvuči snažno: „Srbija pobeđuje“. Velika, upadljiva, gotovo kao parola iz nekog drugog vremena. Ali čim se zagleda malo dublje — nameće se pitanje koje ne može da se zaobiđe: koga tačno pobeđuje Srbija?

Srbija nije u ratu, ali se retorika ne smiruje. Dok tražimo nevidljive neprijatelje, gubimo one najvrednije – ljude. Najveće bitke danas vode se unutar društva: protiv odlaska mladih, protiv nedostatka perspektive, protiv zatvorenih fabrika i sve tanjih šansi za dostojanstven život. U tom kontekstu, parola o „pobedi“ više zvuči kao politička poruka nego kao opis stvarnosti.

Ko je onda protivnik?

Da li su to mladi ljudi koji odlaze jer ne vide svoju budućnost? Oni koji ostaju, studiraju, pokušavaju da rade i žive u sistemu koji ih često ne prepoznaje? Ili su „protivnici“ oni koji ukazuju na probleme — korupciju, partijsko zapošljavanje, urušene institucije?

U javnom prostoru već neko vreme postoji opasna zamena teza: kritika se tumači kao neprijateljstvo, a nezadovoljstvo kao izdaja. Studenti, aktivni građani, ljudi koji traže odgovornost — neretko se etiketiraju kao „strani plaćenici“ ili „rušitelji države“. Ako je tako, onda se postavlja još ozbiljnije pitanje: da li se poruka „Srbija pobeđuje“ odnosi na pobedu nad sopstvenim građanima?

U gradovima poput Vranja, gde su posledice tranzicije i gašenja industrije posebno vidljive, ta parola dobija dodatnu težinu. Građani ovde ne vode imaginarne bitke protiv spoljnog neprijatelja. Njihove borbe su konkretne: za posao, za normalno funkcionisanje institucija, za priliku da ostanu i žive od svog rada.

Ako Srbija zaista pobeđuje, onda bi ta pobeda morala da se vidi u otvorenim fabrikama, u punim školama, u mladima koji ostaju, a ne odlaze. U institucijama koje rade za građane, a ne obrnuto.

U suprotnom, ostaje samo parola — i pitanje koje visi iznad puta ka gradu:

koga to Srbija zapravo pobeđuje?

Više bih cenio da piše sns pobeđuje, nego ovo njihovo kurvinsko skrivanje iza nacionalnih simbola.

Budi to što jesi, napiši sns pobeđuje, kad su tako dobri i voljeni čega se stide

Kontraverzno mišljenje – Vranje je izgubljen grad. Neće se tamo niko razumom preobratiti ili izvući iz apstinencije.

Steta bi bila da se ovaj lepi natpis gadja farbom, nemojte, Vranjanci, to nikako da radite.

Poslednji očajnički trzaji mafije kojoj je došao kraj. Entropiju ne možeš zaustaviti.

Ali ta prepotentnost da su oni samo Srbija

Србија побеђује
СНС губи

Tu gde je najsiromašniji narod tu su sila nad bijedu

U Vranje došlo laganje 🤣🤣🤣🤣🤣

Nisu oni porucili da Vranje ne smatraju gradom. Vise je to bilo tipa „cik da vas vidimo da ovakav natpis stavite, alo, celo Vranje je nase“. Pismen covek bi procitao „Srbija pobedjuje“, ali covek sa makar 2g mozga bi video „SNS pobedjuje“. Jer ne samo sto osecaju da kontrolisu celo Vranje, vec celu Srbiju. Ako gledas na njih kao na mafijase na celu sekte, bude ti lakse.

Što je najgore, neće se ni naći iko kome ovo smeta ili da se pobuni protiv ovog. Većina mladih i obrazovanih odlazi odatle i ne pomišlja da se vrati, većina onih koja ostane smatra ovakvu situaciju normalom i podržava SNS ili je od onih „ćuti, može gore“.

Znam da je slična situacija i u drugim manjim gradovima, ali mi je Vranje ozbiljan kandidat za najćaci grad u Srbiji. Koliko znam, Vranje je jedini grad gde nikad neka demokratska stranka nije bila na vlasti, SPS je ostao dugo nakon 5. oktobra, sve dok SNS nije preuzeo vlast. Takođe, dok je Jelena Karleuša bivala izviždana u Loznici i Smederevu prošle godine, u istom periodu je sasvim normalno držala koncert u Vranjskoj Banji.

Što se pičke kriju iza zastave i sebe asociraju kao državom. 

Ukoliko bi neko skinuo transparent bi odma išla histerija i tabloidne objave kako su studenti protiv države.

Dante’ov 9ti krug pakla je predviđen upravo za ovakve šugave državne izdajnike.