„Ich bin alt, ich kann es wollen und ich habe immer recht, weil ich alt bin!“

„Ja san star i moran imat rezervirano misto u necemu sta se zove javni prijevoz (pogodi zasto se tako zove), i to ono koje nije oznaceno ka misto za invalide jer uopce ni nisan invalid.“

A ono, onda nemoj ic u najgoru mogucu uru kad znas da se svi zivi vracaju iz skole jer ionako nije da imas pametnijeg posla i da moras bas tad ic na bus? Mislin, mogu se dizat najranije ujutro i cili dan setat po pazaru, a onda odjedanput ne mogu stajat na nogama u busu? Opet, ako znas da ne mozes stajat na nogama i znas da ce bus bit prepun, onda nemoj ic na bus (tad)…

Najjace mi je kad ta generacija ide srat kako su mladi danas privilegirani, sve in je dopusteno i sta vec, a onda ulaze u bus ka da su kraljevi i krenu se derat na ljude da in se dignu. Ma nemoj?

Mrs.

To je isto ka i ono u ducanu „meni se zuri, mogu li stat u red isprid vas?“ jer je inace poznato da je svima ostalima poanta zivota doc u ducan i stajat u redu sta duze moguce i nikome drugome se ni slucajno ne zuri. E, al ako se nekome stvarno bas zuri? A joj, bas steta, i ciji je to onda problem sta taj neko ne ide u ducan na vrime ako dobro zna da ce zakasnit negdi?

Bas odvratno, umisljeno i sebicno ponasanje, i boli me briga, nek kaze ko god oce sta god oce. Meni bi dolazila muka za povracat i srusit se od vrucine u busu, i sta sad, ocu onda ic okolo i gnjavit ljude koji nemaju nikakve veze s tin i kojima sigurno nije nista lakse po takvoj vrucini nego meni?


Jel ovo uopce „nas“ čovjek i uopce starac ?