Close Menu
    Serbien

    9. März 1991 Was ist anders und wo sind wir nach 35 Jahren angekommen?


    9. März 1991 Was ist anders und wo sind wir nach 35 Jahren angekommen?

    https://i.redd.it/cyt1gae67zng1.jpeg

    Von X-SRB

    View 17 Comments

    17 Kommentare

    4. Maza021 on

      Jugoslavija više ne postoji, prošli smo rat u Bosni i bombardovanje Srbije; nemačka marka je zamenjena evrom.

    6. radoxvic on

      Pred kraj puta. Prvi put je bilo tragedija, sad je već farsa. Ukrali su promenu našim roditeljima, nama neće. Ko misli drugačije, nek bude razočaran u svoja četiri zida, i neka barem da šansu i sebi i celom društvu.

    7. Inside-Owl-793 on

      Buntovna mladež iz tih godina je ili pobegla iz države, ili su pomrli od raznih boleština i zaraza u Srbiji, ili su ubijeni. Ljudi koji su tad imali 20ak godina sad imaju 50ak. Znam u svom okruženju desetak slučajeva da su ljudi u 50im iznenada umirali od raka, o ovima od 60ak godina da i ne pričam.

      Ima i maravno deo konzervativaca i regresivaca iz te mladeži. Oni su danas Ćaciji. Njih Bog čuva očigledno. Deblji su, gluplji, puše i piju najviše, a nije im ništa. Valjda se ne nerviraju oko Vučića i ostale banditake bagre, jer su njihovi.

      Sve u svemu katastrofa i sramota.

    8. Resident_Ad1132 on

      Kada te pitaju, zasto? Mozda bas ZATO. Vec godinama ne mogu da razumem ljude koji samo cute i gledaju, kao da oni i ne zive tu.

    9. Nena003 on

      U tih zadnjih 35 god. smo vise puta isli nekoliko koraka nazad pa par napred, pa vise nazad i na kraju kilometar nazad. Ko razume, shvatice.

    11. Gorostasguru on

      Tad kao i sad sistem(bia/udba) ostade netaknuta. Ni posle 5.10 se nije radilo na tome. Nikuda se nećemo maći dok se taj hard core komunjarskih levičara ne penzioniše.

    12. Necessary-Lab-4237 on

      Za razliku od većine komšija, za 35 godina nam se čak dva puta zapatio patološki profil koji je umislio da je veliki vođa i istorijska ličnost. Po tome bi moglo da se zaključi da smo kao društvo prilično ometeni u razvoju.

      Pa ipak, sa studentskim protestima se pokazalo da imamo itekakav potencijal za to da se sami upristojimo, ko god nas i koliko god nas sprečavao u tome.

      U tom smislu izbor je jasan: ne treba žaliti za propuštenim prilikama, treba stvarati nove, pa dokle stignemo.

    14. Good-Lion-5140 on

      Ništa nije drugačije.

      1991 ste imali Vuka Draškovića, koji je lelujao na desnici, od ultradesničara do centra desnice i nazad, sa crkvenim folkloritom. Imali ste povremeno ujedinjenu opoziciju za demokratiju i evropsku uniju. Imali ste medije u ruci države gde se pljuvala opozicija. Sve je isto samo se danas ljudi zovu drugačije.

    16. TihPotok on

      Dasilo se ono što se uvek događa kada se krene za čobaninom – prodaja ovaca.

      Umesto da se oslobađanjem od „pošasti komunizma“ krene iz težnje ka demokratiji i civilizacijskim vrednostima, Vuk je promovisao oslobođenje kroz obračun sa prošlošću sa sve šubarom, gibanicom i čuvena tri prsta.

    17. VladimirLogos on

      Nemamo proizvodnju (izgubili smo preko 1 milion radnih mesta u industriji) i 2.1 miliona ljudi je demografski nestalo kroz imigraciju i visoku stopu smrtnosti u odnosu na natalitet. Efekti gubljenja populacije su značajno ublaženi dolaskom izbeglica iz Hrvatske, Bosne i KiM, kojih je ukupno oko 1 milion sa potomcima. Pritom tu ne računam KiM i 1.5 miliona Albanaca koji tamo žive sada.

      Pošto Srbija ne proizvodi dovoljno a i dalje koristi mnogo toga što nema, ekonomija je ugušena visokim uvoznim cenama koje su neprimerene platama. Krupan deo odgovornosti za to imaju karteli trgovaca koji se maksimalno bahate na maržama. Kao i država koja na nekim stvarima vrši ogromne zahvate u odnosu na osnovnu cenu, broj 1 problem tu su razna goriva.

      Srbija nema moderan energetski sektor i više se oslanja na ugalj nego ranije. Pozitivno je kako su unapređeni i izgrađeni vetroparkovi. Negativno je koliko se ništa nije pomaklo u hidroenergiji. Negativna je i potpuno naučno nepismena percepcija šire populacije o modernoj nuklearnoj energiji.

      Građani Srbije se nisu još naučili tome da direktno utiču na političke i ekonomske procese van izbornih perioda. Nema kolektivnih tužbi protiv kompanija za razne prevare na proizvodima, nema generalnih štrajkova sa merljivim efektima. Rasipanje energije sindikata i nedovoljna borbenost je glavni razlog za užasno nizak nivo radnih prava danas. Bilo je nekih moćnih protesta koji međutim opet nisu ostavili veći trag u uređenju društva. Ideološki je ovo prilično zbunjeno i mešovito društvo i po tome slično evropskim demokratijama. S tim što za razliku od evropskih demokratija nema kažnjivosti nakon dokazanih korupcionaških afera i učešća na lokalu. Režimi i dalje pokušavaju da traju večno kao monarhisti i komunisti nekada. Nasledili smo taj autoritarni državni sistem koji nikada nije razmontiran već samo prilagođen novom vremenu.

      Informatički su mlađe generacije prilično pismene dok su stariji užasno neobrazovani i taj jaz se ogleda i u politici.

      Prodali smo mnogo zemlje strancima, dali nedovoljno našim ljudima da obrađuju pa je mnogo državne zemlje zaparloženo.

      Srpski političari dalje vode politiku ’ni na Istok ni na Zapad‘.

      Demografski smo postali prastara nacija i to će da dovede do veće ekokomske krize uskoro bez obzira na to da li su međunarodne ekonomske okolnosti pozitivne.

      Nepripremljeni smo za AI revoluciju potpuno.

      U zdravstvo, obrazovanje i nauku je nedovoljno uloženo kroz decenije, a u nekim godinama budžeti su skroz stagnirali, i sad se plaća ceh tome.

      Svašta još može da se kaže. Cela knjiga ne bi bila dovoljna.

    Leave A Reply