Beim Scrollen stieß ich auf dieses Bild und erinnerte mich an meine Großmutter, die die letzten fünf Jahre ihres Lebens im Bett verbrachte. Am Ende sprach sie kaum noch, aber bei jedem meiner Besuche sagte sie mir: Erst die Schule, dann Sie zeigte mit ihren Händen, als würde sie das Lenkrad steuern, und bezog sich dabei auf den Führerscheindann heiraten, aber besser nicht". (Ich war dreizehn, als sie starb, daher habe ich diesen Worten damals nicht so viel Aufmerksamkeit geschenkt)
Heute habe ich keine Ahnung, wie ihr Leben mit ihrem Urgroßvater war, und das muss sie mir aus einem bestimmten Grund erzählt haben. Ich erinnere mich auch an sie, weil sie einen großartigen čoru-Kuchen gebacken hat, und irgendwie glaube ich, dass sich die männliche Seite nur deshalb an sie erinnert, und das macht mich traurig.
Wie ist die Situation bei dir? Wie gut kannten Sie Ihre Großeltern und haben Sie ähnliche Ratschläge erhalten?
https://i.redd.it/m2mmqkgenscg1.jpeg
Von Primary-Owl-9086
10 Kommentare
Pa ja ne znam da li postoji bilo ko iz iole normalne porodice u BiH kome nisu savjetovali da uči školu?
Iskreno mislim da su ti vjerovanja skroz pogrešna, evo recimo niti jedna od mojih nana nije bila dobra kuharica, tako da ih ne mogu nažalost pamtiti po dobrim jelima.
Kod nas u BiH i jeste veliki problem što dosta savjeta dobijamo od ljudi koji su razočarani životom.
Neni je njen otac zabranio da se skoluje, da cita, i da pise a kaze da je to najvise voljela. Odrasla je na selu i vidjela druge svojih godina kako su uspjele napredovat u zivotu. Udala se sa 18 i imala dvoje djece sa djedom. Skolovala se nije dalje jer je bilo stid tako kasno. Mora nije vidjela, toliko je cari naseg svijeta i historije propustila radi njenog oca. Dok vecina nas vidi velicinu naseg svijeta i opet se osjeca nekako povezano u danasnjem vremenu, njoj svijet staje na granicama kantona. Sarajevo joj je Dubai. A druge zemlje, pogotovo van Evrope se cine kao fantazija. Kad pogledam nju i drugu rodbinu kojoj su date te prilike koje ona nije imala, shvatim kolko je zapravo znanje i ucenje jako i zasto se toliko potenciralo prije.
Mi generalno imamo društvenu apatiju u poznavanju predaka. Kako bližih tako i daljih, te sa time i njihovih života, jebi ga balkanski problem. Koliko puno ljudi zna odakle su porijeklom, šta su im predci radili i koliko su ne/doprinjeli društvu?
Mislim da je ova slika pretjerana jer naznačava da muškarci, odnosno dječaci, imaju olahk i ponizan odnos sa i prema starijim generacijama te da nekako manje poštuju svoje majke, seste, nane…itd. Naravno da ima misogenije ove vrste u društvu (u nas naročito izražene), no treba se pristupati njoj na individualnom nivou kako bi se efektivno suzbila. Mahanje prstom i optuživanje na način slike iznad, da su muškarci univerzalno zlonamjerni svim ženama pa čak i najmilijim svodi se na generalizaciju te poništavanja upravo tih principa borbe za ravnopravnost koji treba biti univezalni cilj, upravo ovim predstavljen kao rat spolova a ne kao rat protiv zastarjelih vrijednosti.
Vjerujem da sam poznavala svoju majku (očeva mama) jako dobro. Imala je zdravstvene probleme on and off i od neke moje 12. godine sam joj morala pomagati sa doslovice svim aktivnostima.
Mamina mama je bila psihički bolesnik i nisu me izlagali roditelji tome. Ono malo što sam je vidjela je bila divna prema meni.
#normalizegenderwars
Normalizujmo pričanje ženama detalje rata
Curice čuju „babo nekad popije i malo je težak ali se trudi i daje mi šta poželim“ (*)
Muški čuju ptsp mortus pjan priče zašto babo pije i kako su mu u logoru na njegove oči tukli prijatelja iz djetinjstva dok mu se mozak nije prosuo po zemlji itd
Nek i ženska djeca ne budu po staklenim zvonom
(*) I onda pišu postove na redditu tipa „meni je ćaća dao sve ali me nije *volio*, ja sam žrtva“
Ko je za sesiju plakanja, [preporučujem ovaj thread story-ja](https://www.instagram.com/s/aGlnaGxpZ2h0OjE3OTQwNTI0MDU3NzY3NzYy?story_media_id=3440455801916982968_40223929081&igsh=MWhnczA3NnpqZDdoMw==), duša mi se stegnula dok sam čitala.
Mojoj rahmetli neni/baki otac nije dao da se školuje. Ali opet je bila inteligentna žena koja je pamtila narodne epove i pjesme i prepričavala ih kasnije (samo jedan primjer njene inteligencije).
Odgojila je 14 djece (među njima i mog oca). I svi su završili najmanje srednju školu, neki čak i fakultete.
Kada je bio rat, na TVu je gledala Američku sekretarku Albright koja je davala interviju i rekla je: „Ja svom ocu neću nikad da halalim (oprostim) što me nije pustio da idem u školu, da jeste ja bi bila kao Madeleine Albright“.
Šteta što je takav potencijal ostao u jednom selu.
Ne znam evo moja nana izgubila 3 sina i muža (mog djeda) u ratu
Odveli ih i to je bilo to. Tijela nisu nađena. Ona je živila do 2015.
Prestanite s gender wars glupostima. I žene i muškarci imaju probleme u životu.
To neko guranje svojih trauma na djecu kao što je opisano na slici samo štetu radi, pogotovo ako je bazirano na spolu.
Trebaš ubit dijete u pojam zato što su stvari nekad bile drugačije?
Žao mi je stvarno što ti baba nije mogla girlbossovat po Instagramu a đedo gledat Andrew Tate shortove nego su imali surove živote u surovim vremenima
Obje moje nene (i oba djeda) su imali jako teske zivote u poredjenju sa mnom,ali cisto sumnjam da bi iko od njih zrtvovao ijedno od svoje djece za izlet na Ibicu ili predavanje kod Kazaza na FPN kao sto impliciraju drugi komentatori.
O bakama ne znam ništa ali moja tetka je skoro umrla i imala je jako tužnu životnu priču, pošto je bila najstarija od šestoro dijece (20 godina starija od mog oca), nisu joj dali da uči već je ona gajila braću i sestre, te se nije udala ‚ na vrijeme‘ htijela je da ide za Njemačku – tad se moglo lako otić, ali joj nisu dali već su je udali za dječka od 16 godina da ne bude sramote 🥲. Nakon nekog vremena dječko se zaljubi u drugu ženu, napusti tetku i napravi dijete s ovom drugom. Nakon nekog vremena se opet vrati kod moje tetke a ona se opet ništa nije pitala. S njim je dobila sina koga je gledala kao oko, valjda je jedino on bio njen. Tetak se propije, vijerovatno ni njegova sudbina nije bila mnogo bolja, kako su živjeli jedno s drugim ni bog ne zna. Doživi da joj sin pogine mlad i jadna čekala je da umre decenijema.
Nisam ništa znala do svoje 30. Godine.
Pamtila sam je uvijek kao staricu, koja je tiha, povučena, koja pravi jako lijepe ćilime i najbolje sireve. Duša me boli, da sam znala drugačija bih bila prema njoj, potrudila bih se da pričam više s njom. Nešto bih…
Počivaj u miru tetka, nadam se da si na boljem mijestu. 🕯️🙏🏽